Srbija počela s jednostranom primenom Prelaznog sporazuma sa EU

Počinje primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom, pošto na snagu stupaju izmene Zakona o carinskoj tarifi, a efekat primene tog dokumenta biće jeftinija roba iz 27 zemalja članica Unije. Jedan od najvidljivijih efekata primene sporazuma duplo niža carina na uvoz automobila.

U Srbiji od danas počinje primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom, pošto na snagu stupaju izmene Zakona o carinskoj tarifi, a efekat primene tog dokumenta biće jeftinija roba iz Evropske Unije.

Primenom Sporazuma predviđeno je da se u narednih šest godina postepeno uspostavi slobodna trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima sa EU.

Vlada Srbije je 16. oktobra 2008. usvojila odluku o početku primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, koji je trebalo da se stupi na snagu 1. januara 2009. godine.

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je juče da će finalni efekat primene tog sporazuma sa EU biti jeftinija roba i "proizvodni inputi" koji dolaze iz Unije, za građane i privredu Srbije i podsetio da Sporazum predviđa da Srbija sukcesivno smanjuje carinske stope na uvoz proizvoda iz EU.

Potpredsednik vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić naglasio je da će jedan od najvidljivijih efekata primene sporazuma biti to što će od danas biti duplo niža carina na uvoz automobila, sa dosadašnjih 20 na 10 odsto.

Prema Prelaznom trgovinskom sporazumu, u prvoj godini primene tog dokumenta, carinske stope će biti smanjenje od pet do 20 odsto od dosadašnjih carina, pri čemu će carine na sirovine i repromaterijale biti niže na 70 odsto onih iz 2008. godine.

Carine na proizvode iz EU, koji zahtevaju više faze prerade, carine će biti smanjene na 85 odsto od one koja je bila u 2008.

Takođe, u 2009. godini biće ukinuta carina na žive životinje za uzgoj i priplod, kao i na neke poljoprivredne proizvode koji se ne proizvode u Srbiji i u tu grupu spadaju tropsko voće, začini i neke vrste semenske robe .

Na ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode, carinske stope će u prvoj godini biti smanjene na 80 i 95 odsto od sadašnje carine, ali će veliki broj carina na hranu i poljoprivredne proizvode, koji sada iznose oko 23 odsto, ostati i posle 2015. godine.

Carine na industrijske proizvode biće potpuno ukinute posle šest godina, a domaća industrija će se najduže štititi od uvoza robe sa liste "najosetljivijih proizvoda", na koje bi u prvoj godini primene Sporazuma carina iznosila 85 odsto od sadašnje stope.

Već druge godine carina bi bila smanjena na 70 odsto, treće na 55 odsto, pa 40 i 20 odsto, tako da bi šeste godine carina na industrijske proizvode bila ukinuta.

U "najosetljivije proizvode" svrstani su traktori manje snage, motokultivatori, elektične mašine i oprema, bicikli, oružje, municija, obuća i nameštaj, hartija i karton, keramički proizvodi, staklo, gvožđe, čelik, bakar, aluiminijum i proizvodi od tih metala.

U Sporazumu je definisana i "veoma osetljiva" grupa proizvoda, na koje bi se carina postepeno smanjivala u naredne četiri godine, najpre na 80 odsto, pa na 60, 40 i 20 odsto, a pete godine bi bila potpuno ukinuta.

U toj grupi proizvoda su sapun i drugi proizvodi hemijske industrije, železniccki i tramvajski vagoni, proizvodi od kamena, gipsa, cementa, betona i azbesta, plastične mase, prirodna i veštačka krzna, kaučuk i drvo i proizvodi od njih, alati i igračke.

Postoji i kategorija "osetljivi proizvodi", za koje je predviđeno ukidanje carine u roku od tri godine, pri čemu bi se prve godine ona smanjila na 70, zatim na 40 odsto sadašnje carinske stope, a potom bi bila tretirana kao bescarinska roba.

Grupa "osetljivih proizvoda" obuhvata jestivu so, šešire i kape, mineralna goriva i ulja, vozila za golf i za sneg, medicinski i hirurški instrumenti i aparati, kao i merni i kontrolini instrumenti.

(RTS)